Slušanje sebe

Stara ja bi gurala. Nova ja – sluša i pokušava da pušta.

Godinama sam živela kao da sam neuništiva: postignuti KPI-jevi, srećni timovi, projekti, MBA, Lean Six Sigma Black Belt, joga sertifikati, coaching kredencijali, odličan odnos sa decom, putovanja, hobiji, sportski aktivna, očuvana, zgodnjikava, nasmejana, uspešna… sve po PS-u, sve „na maksimum“.

Tempo koji je postao identitet.

Niko, pa ni ja, nije očekivao da ću stati.

Ali telo jeste.

Telo je odlučilo umesto mene.

Hormoni su postali moj brutalno iskren signalni sistem:

• kad prebrzo pričam – zbunim se
• kad radim previše – razbolim se
• kad ignorišem emocije – eruptiram
• kad ne stanem – telo me obori

Stara ja bi rekla: „Guraj.“
Nova ja kaže: „Hajde da sednemo, udahnemo, odložimo, sačekamo.“

I prvi put – biram novu sebe.

---

Šta me je midlife naučio o snazi

Midlife mi je pokazao nešto što ni karijera, ni koučing, ni joga pre toga nisu:

Snaga nije koliko izdržim. Snaga je koliko umem da se vratim sebi.

Naučio me je da:

• nežnost reguliše nervni sistem bolje nego disciplina
• odmor je deo uspeha
• telo zna pre mozga
• emocije nisu pretnja nego kompas
• ritam može da bude samo moj, a ne kako drugi očekuju
• ne moram više svima da budem „stena“

I da… ponekad je najhrabrija stvar koju možeš da uradiš – reći sebi:
„Danas ću biti nežna prema sebi. I to je sasvim dovoljno.“

Nastavak: Nežnost prema sebi >>>